VVKJ Messerschmitt Bf-108 Taifun (Eduard 1/48)

Videvši kako je Aleksandar Mladenović odradio svog Taifuna, odlučio sam da izvadim kutiju iz šteka i odradim Š-07, parnjaka njegovom Š-010. 

Kit

Ova maketa je rađena na osnovu poznate Eduardove makete, doduše u nešto starijem Limited Edition BF-108 Taifuns in Foreign Service #1101 pakovanju. Sama maketa je veoma kvalitetna, mada ima nekoliko lako rešivih mana. Jedini ozbiljniji problemi su preduboko urezani paneli i debele izlazne ivica krila i kormila pravca. Takođe, primetan je i nedostatak drvenih Schwarz i Heine propelera za ne neke B primerke, uključujući sve VVKJ Taifune. U kitu se nalazi Me P 7 propeler sa korektnom glavčinom za većinu Luftwaffe Taifuna, kao i glavčina za Bf-108D-1 sa Argus 10R motorom, ali bez odgovarajućeg propelera(?!). Interesantno, među dekalima se nalazi i logo za propeler firme Schwarz (?!).

Ostali zapaženi nedostaci su :

  • nedostatak detalja u prostoru za točkove
  • nedostatak pozicionih svetala
  • loše rondele (i oblik i boje) za VVKJ Š-07 (boje ispravljene u kitu 8054, ali ne i oblik!)
  • nedostaje otvor rezervoara za gorivo i inspekcioni otvor ispod njega
  • neprecizne instrukcije oko izbora korektnih delova

Motor

Argus motor 10C, koji je dat u kitu je sasvim korektan, i dovoljno detaljan. Jedno je potrebno izbušiti rupe na izduvima, i obratiti pažnju na pravilan položaj izduvnih grana.

Propeler

VVKJ bf-108B-1 je nosio Schwarz drveni propeler fiksnog koraka, kojeg nema u kitu. Korektan propeler se dobija uz Lift Here set dekala D-48LH, ali je taj set već neko vreme rasprodat. Uz set koji sam ja imao (Lift Here P-48LH) se ne dobija rezinski Schwarz propeler. Ipak, kolega Nenad Miklušev, koji je i pravio ovaj propeler za Lift Here setove mi je ljubazno poslao preostali primerak iz AEROPOXY viškova. Hvala Nenade!

Stajni trap

Noge stajnog trapa na BF-108 imaju cev za hidrauličnu kočnicu, kao i još jednu kraću cev. Iako Eduard daje hidraulične cevi za kočnice stajnog trapa u okviru ecovanih delova, žica 0,3mm je mnogo je mnogo prirodnije rešenje. Ova žica je pričvršćena parčetom alu trake. Cev za tečnost hidraulike amortizera je takođe urađena od bakarne žice 0,3mm. Ceo sklop je ofarban u RLM 02 (Vallejo Model Air), dok je klip amortizera farban u Aluminium. Točkovi su ofarbani u Vallejo Panzer Aces Dark Rubber, a felne u RLM 66. Poklopci stajnog trapa su ofarbani u RLM 02, i kasnije detaljisani tankim flomasterom.

Kabina

Kabina je bogata detaljima, i treba joj posvetiti pažnju jer se lepo vide svi detalji kroz staklo poklopca. Boja kože na sedištima VVKJ Bf-108 je bila plava, dok su strane kokpita bile u sivom tekstilu[4]. Pod je verovatno bio RLM-02. Eduard daje korektnu instrument tablu za VFR verziju[3] koju su VVKJ Taifuni imali, i u eceraju i u plastici. Treba obratiti pažnju da se iskoristi korektna centralna konzola između prednjih sedišta, pošto instrukcije ne preciziraju koju treba postaviti. Naime PE14 je za avione koji nemaju rezervoar za gorivo na zadnjem sedištu, a PE13+PE25 je sa ručicom ventila dodatnog rezervoara. Ja sam naravno stavio pogrešnu verziju…

Takođe nije loše dodati zavesice za zaštitu posade od jakog sunca, koje se lako prave od papirnate maramice umočene u razređeni PVA lepak. Mali je problem postaviti vođice od žice za zavesice, pošto ih ima po 4 za sve 4 zavesice (ukupno 16, ja sam stavio samo 8). Na slikama se vide samo 4 žice ispod zavesica, i izbušene rupe za lociranje ostale 4 žice. Potrebno je voditi računa o dužini zavesica, jer se prednje zavesice sudaraju sa ručicom za otvaranje kabine.

Sklapanje

Nakon urezivanja nedostajućih panela (otvor za sipanje goriva i inspekcioni otvor ispod njega), urezani su zakivci na maketi. Za urezivanje zakivaka su korišćeni planovi iz knjige [1], mada su date samo bočne projekcije. Za zakivke po krilima i ispod njih, su korišćene slike iz knjige [2]. Dalje sklapanje je proteklo bez nekih većih problema, pošto sam na vreme upozoren na problem koji prave debele ivice unutrašnjosti kutije stajnog trapa. Nakon sklapanja je maketa prefarbana u Alclad Aluminium, radi detekcije grešaka.

Pre montiranja kabine, pokušano je maskiranje staklića kabine Eduardovim vinilskim maskama, ali su se ove maske pokazale kao nepouzdane. Problem je u lepku koji se skida sa donje površine dok se maska odlepljuje sa originalne pozadine. Ovo dovodi do neravnomernog lepljenja, i na kraju podlivanja farbe. Zato je uskočila stara dobra Tamiya traka, i nakon maskiranja, staklić kabine je pričvršćen PVA lepkom. Jedno je u zadnjem gornjem delu pričvršćen pomoću CA lepka, jer je tu potrebno malo šmirglanja i urezivanja panel linije radi ujednačavanja. Kabina dobro naleže, mada je u prednjem delu malo veća, i ovo se vidi kada se baš dobro zagleda.

Bilo je malo problema u gitovanju spoja trup krilo sa donje strane, ali je to rešeno na zadovoljavajući način. Sledilo je prskanje Gunze Sangyo Mr. Surfacer 1000.

Zatim su dodati detalji koji se vide spolja, i to rupe za podizanje aviona, kao i rupe za šipke kormila pravca.

Dodato je platno unutar kutija stajnog trapa (Tamiya traka), kao i otvori na kapotažu motora.

Presenčenje (preshading)

Za presenčenje je korišćena Vallejo Model Air RLM 66.

Farbanje

Prvo su ofarbane donje površine u Model Master Gull Gray FS 36440. Sa gornje strane su za trobojnu VVKJ kamuflažu koričćene mešavine Revell 83+381 za oker, Revell 17+382 za braon i Gunze Sangyo H309 za zelenu. Ram kabine je farban Alclad Aluminium bojom. Na kraju je sve zaštićeno Model Master Semi Gloss Acryl lakom.

Dekali

Pre postavljanja, mesta na kojima idu su dekali su dodatno lakirana Pronto voskom za podove. Za Rondele je korišćen set Lift Here P-48LH. U ovom setu se nalazi i rondela za Bf-110C, koja je većih dimenzija, i koju sam stavio ispod krila, prema [4]. Iznad krila ide rondela koja ima belu ivicu, i u LH setu se sastoji od 3 dekala jedan preko drugog. Ovo je naravno napravilo gomilu problema, ali uz Microscale hemiju je sve leglo kako treba. Imao sam problem sa dekalom Š-07 iz seta LiftHere, koji se mojom greškom smežurao, i nije se mogao ispraviti. Na sreću, kolega Đorđe Miltenović je imao rezervni dekal, pa sam iskoristio njegov. Hvala Đorđe! Iz pomenutog seta LiftHere je iskorišćen i dekal panela za prvu pomoć (Eduardov je beo krst na crvenoj podlozi), kao i dekali za Schwarz propeler (Edvardovi su lošije štampani). Dekali koji nedostaju u LiftHere P-48LH setu su korišćeni iz kutije: za gorivo, ulje, kao i dekal sa serijskim brojem aviona na kormilu pravca.

Finalna montaža i ostarivanje (weathering)

Nakon što su dekali zaštićeni MM Semi Gloss lakom, maketa je dobila nekoliko filtera, kao i wash uljanim bojama. Pigmenti su korišćeni kod izduvnih grana. Kada je ostarivanje (weathering) završeno, montirani su sitni ecovani delovi. U ovoj fazi je dodata i lulica za ventilaciju kabine, koja se nalazi na kapotažu sa desne strane. Ova lulica je napravljena od parčeta plastike.

Reference

  1. Wydawnictwo “MILITARIA” 149 – “Messerschmitt Bf-108 Taifun”
  2. ROSSAGRAPH 4 – “Messerschmitt Bf-108 B Taifun”
  3. MONOGRAM Close-Up 5 – “TAIFUN”
  4. YUVAM – AEROPLAN God IV, Br. 5

This slideshow requires JavaScript.

VELIKO HVALA PRIJATELJIMA KOJI SU POMOGLI!

  1. Nenad Miklušev – donirao propeler iz svoje livnice
  2. Đorđe Miltenović – Riveter i Foto sesija
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s